Udbi et Orbi

Rešio sam da pronađem sve neke prijatne i vesele praznične događaje, da napravim popis lepota koje će prijati i Udbiju i Orbiju, nešto slatko i umiljato. Sve nešto ok.
Da probam ovako:

1.

Neposredno pred praznike pojavio se izveštaj Zavoda za statistiku po kojem je naš Glavni grad, posle mukotrpnog naprezanja koje je trajalo 92 godine, uspeo da nadmaši Vojvodinu u BDP za celih 80%. To je na primer dobra vest. Oke vest. Za Beograd, i za sve nas, jer nam govori zapravo o velikoj uspešnosti Beograda i njegove uprave, zbog vrednoće i samopregora. Dobro je jer to znači da nam je zapravo svima bolje. Vrlo ok.

2.

Već u martu ove godine, posle trideset godina uporne izgradnje i marljivog, što arheološkog, što građevinskog trudbeništva, biće otvoren za saobraćaj najskuplji (donedavno jednotračni, izgrađen još 1975, kao i ovaj beščanski polumost, na slici) put na svetu, kako u smislu cene izgradnje, tako još više u smislu putarine, između Subotice i Novog Sada, koji će tako postati dvotračni najskuplji put na svetu.
Za cenu putarine od NS do SU i nazad, što je oko dvehiljade kilometara, u luzerskoj Mađarskoj se voziš sedam dana po njihovim smešnim autoputevima. To je zato što je Mađarska mnogo manja, što su neefikasni, i što nemaju para da toliko plaćaju putarinu. A mi imamo, jer smo uspešniji. Jer mi od te putarine svi imamo benefite i godišnje krpimo oko 8.000 do 175.0000 rupa na našim putevima, i asfaltiramo puteve kroz polja da se traktori ne zaglavljuju kad je kiša. A mađarski seljaci se udaviše u blatu i gube radne sate na pranje traktora, umesto da se vozikaju kroz polje goredole, pa su im zato i prinosi slabi, i gladni su. To je sve zbog puteva. Isto ok.

3.

Pojavio se svinjiski grip, opet, ali još jednom se pokazalo koliko je bilo važno uvesti vakcine na vreme, i štampati dvestapedesetmilijardi plakata sa porukom Zavrni. Jer od tog posla ne samo da su Delbojevi, imali korist, nego i štamparije, proizvođači boje, uvoznici papira, marketing agencije, televizije, domovi zdravlja, i konačno i najvažnije, svi mi ljudi, narod zbog kojega je sve to baš tako.
Ili su možda te vakcine uništene, sad se nešto setih, to smo ono beše platili da nam neko kotovećmožeiznaisme, uništi taj nepotreban i opasan isteknutog roka višak. Ili nam je sve to još po frižiderima. Sada baš ne znam, ali znam da je sve to sigurno ok.

4.

Karleušu uvatilo da je plagirala neku musku. Iz Koreje bokte. Mada ja bih nešto rekao, nije ona komponovala. Ona je samo pevačica, kolumnista, i dobra drugarica, i ikona, i oke ženska. Neko drugi je to njoj hteo da se osveti jer je branila pedere i pederke.

Ali ne vredi im, jer ona je ipak Karleuša. I to će biti ok.

5.

Još jedna prijatnost me je oblila, kada sam shvatio da je prepodobni general, ili kako se taj čin već naziva, Amfilohije, zapravo veoma duhovit čovek. Rekao je u svom premudrom obraćanju Udbiju et Orbiju crnogorskom, da ima onih koji pale logorske vatre umesto badnjaka.

Mislim stvarno, ako to nije duhovito, šta je duhovito.
Ta duhovna vigoroznost je skroz ok.

6.

Kažu, Đelić bio u Prizrenu i rekao Udbiju i Orbiju prizrenskom i kosovometohijskom, da se ništa nije promenilo i da Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo. Nakon toga okupljeni svet se sigurno sa velikom radošću i olakšanim srcima, veselo razišao po kućama da na miru popuši i popije kafu ili pićence, sada kad zna da je sve ok.

7.

Pojavila se i nekakva istraživanja po kojima samo 18% mladih uzore vidi u Arkanu, Mladiću, Karadžiću i tsl. Ej bre, samo 18%.

Vidi se snažan uticaj Tome i Vučiča, jer čim njima oni više nisu uzor, procenat obožavatelja likova i dela im njihovih sjajnih, pao je za sedamnaest hiljada posto. To znači da ćemo već dogodine biti spremni da pruzmemo predsedavanje EU i organizujemo Olimpijske igre 2860.

8.

Na Badnje veče, 24. decembra koje je uznapredovalo na 6. januar, grmelo je pucalo i palilo bogme baš gromoglasno. Bar u Novom Sadu, srpskoj Atini. Prvo sam se pitao zašto to rade u trenutku kad se Marija pre jedno dvadeset vekova i kusur, mučila u porođajnim bolovima, što bi u izvesnom metafizičkm smislu značilo da mogu samo da joj smetaju u trenucima bogoočovečivanja, i pomalo da je plaše. Onda sam razumeo da to onih osamnaest posto, plus 18% njihovih roditelja, javlja da je tu, da je živahno, da će glasati za Tomu, Maju i kakosezove Todorovića, i da javlja onima drugima, da se spreme za dom časni i ne čekaju skrštenih ruku, nego dogodine da i oni 24. decembra koji pada na 24 decembar uvate da prangijaju, orgijaju, pale i potpaljuju. Pa da onda tako svi opet budemo veseli.

Tako da je i to ok.

Sve u svemu, sve je sasvim ok. Što bi rekla Ledi GaGa, sa tih par tričavih milijardica ili čega već.