Ne znam šta je ovo. Sasvim potiho, tu i tamo, zastrašeni, ili samo kalkulantski, takoreći glasovima biračkog tela propterećen ministar prosvete, ej bato, Prosvete, je izjavio kako je potpuna obustava rada protivzakonita, zapravo više da nekako nije u redu, i zamolio prosvetare, čuj Prosvetare, da održavaju minimalni proces rada. Tako nešto bogobojažljivo je rekao i premijer.
Ovi, prosvetni radnici, ej prosvetni Radnici se na smrt prepali pa za svaki slučaj reše da, osim što totalno štrajkuju, tojest totalno ništa ne rade, reše da i vrata na školama zaljučaju. To je da ih mi ne bismo nenašli ako bismo u školu ušli. Da ih ne bismo nenašli kako se ne nalaze u školi, i kako nisu tu, u toj školi, nego su u totalnoj obustavi neobrazovanja.
PISA
To je jedan neobičan test koji svi naši neprijatelji koriste da nas još više ocrne, nagade, ismeju, da se takoreći sa nama sprdaju. Po tom testu, naša deca nisu, doduše, totalno neobrazovana. Naša deca, po tom testu, samo nemaju baš neku sposobnost naučnog mišljenja, nisu baš snalažljiva u matematici i slabo su sposobna da komuniciraju na maternjem jeziku. Zato su se iznervirali jer ti testovi nisu tačni. Odakle nekome ideja da naša deca nemaju to što ovi tvrde da nemaju, i da ne znaju kad znamo da znaju. A znaju zato što znaju naši prosvetni, ehej, Radnici, i onda kad prenesu sve to znanje, koje stalno obnavljaju čitajući i radeći na sebi, ej sebi, i našoj deci, onda i deca znaju.
Još su svi inznervirani i niskim platama, uprkos konstatnom napretku prosvetnog procesa na kojem intenzivno svi redom rade. Skroz. Jer, na primer, učitelj u jednoj osnovnoj školi koji radi u produženom školskom boravku od 11.00 do polatipetsati, ali svaki dan od ponedeljka do petka, osim o praznicima, slavama, raspustima prvom drugom pa velikom, za svu tu muku, i pre svega prosvetnu ej, Odgovornost prima neto četrespetiladedinarjevserbskih, plus što ima za pemziju, zdravstveno, vajda i osiguranje ako ga nešto strefi u ruke pa ne može deci da pomaže oko domaćeg, rukama, nego samo govorom tela u celini.
Kako da ne štrajkuje čovek radnik. Prosvetni.
Kako da ne štrajkuju svi ti ozbiljni obrazovni i obrazovani stručnjaci sa sve diplomama učiteljskog ej, Fakulteta, bokte, kada im ne daju da se isključe iz inkluzije, kada im ne daju da decu opismenjavaju najnovijim tehnikama i tehnikalijama, kada im nisu dali da sprovedu Gašinu reformu a ni onu gde je Darvin provaljen kao najveći šupak i dalabu. Znači ne daju ni Gaši al neće ni antidarvinističkofundamentalni trend. Pa šta se zapravo hoće, ko to zna. Oni prosvetari, ne znaju više šta da ne uče decu, i onda, normalno da će da počnu odistinski da ne rade, a ne samo ono ko fol.
Lepo im se ne da.
štrajkovaće i pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova, vidim.
štrajkovaće i srpska narodna stranka.
lomiće grad opet huligani i navijači, pardon, nečija fina deca, samo malo besna.
jedino rudar ide na posao i ćuti.
ne vidi ni sunca, ni meseca, ode iz mraka u još veći mrak pa se vrati ponovo na mrak.
silazi u jamu svaki put svesan da možda silazi u svoj had iz kojeg se neće vratiti.
i svakog prvog dobije svojih 25,000 din.
možda da prosvetari, mupovci, huligani i ini zamene mesta sa rudarima?
Štrajkovaće i zdravstvo.
Ma zdravi smo mi! Tako da ako zdravstvo i krene da neće – ne smeta nam!
To što štrajkuje hej Prosveta – ma koga briga! Mi i onako od rođenja sve znamo! Najbolje!
A to što policija neće – ma nema ljudi nikakve veze! Mi i onako sami znamo kako da se pristojno ponašamo!
Samo da svim tim ne zaštrajkuju nešto i fuzbaleri udruženi sa silikonskogumenim radnicama na izvođenju estradnoumetničkih ugođaja! EJ! Eto onda problema! Daj fuzbal i plastične sise i mirt među rajom! To nama treba!
Definitivno ću se složiti sa tobom da mnogi ne znaju šta u stvari hoće? Žalosno je što ima i onih koji ne znaju ni šta neće, a ima i takvih.
Nego, pokušaću da skrenem pažnju na ćinjenicu kako naša deca na indirektan ili direktan način dobiju sažvakano pljuvanje po svemu i svačemu, pa nam se sutra to obije o glavu kada konačno shvatimo da ni sami nemamo nikavog uticaja više na njih u smislu da ni nas roditelje ne poštuju, uvažavaju ili slede u našim nastojanjima koja su za njih najbolja jer mi tako mislimo i težimo.
Do tada, svako od nas će svojim ljubimcima praviti sliku o svima, svačemu i koje čemu na naš način, ponekad ne uvažavajući niti dajući šansu nikome oko nas da svojom rukom docrtva po neku liniju…
Skoro sam siguran da smo sami sebi najbolji i da niko, pa ni prosvetni radnici, ehej Radnici prosvete ne mogu ostaviti trag kao mi sami, ćuj Roditelji! 😛 😀 🙂