Udbi et Orbi

Po svemu sudeći, Hadžić osumnjičen za deportacije, silovanja, ubistva, maltretiranja, i uopšte najstravičnije zločine koji su se dešavali u Hrvatskoj devedesetih, tretiran je vrlo humano, i uz pratnju i valjda počasnu gardu vožen je do Novog Sada, da se malo podruži sa porodicom, koja je takođe njegova, a nakon što se malo podružio i sa porodicom koja je isto njegova samo malo manje, ili malo više, nisam razumeo baš.

HUMANI I EMOTIVNI DRUGOVI

To je totalno u redu, jer mi moramo da pokažemo da smo društvo sa ljudskim likom, država plementih vođa i milosrdnog pravosuđa. Što su teže optužbe, i što je neko više koštao poreske obveznike, toliko više će država uraditi za njegovu dobrobit. Dobro, ne može se zanemariti ni činjenica da je službeno putujući u Rusiju, svakako kroz avio karte, vozne karte, gorivo, i štajaznam, plaćao i PDV, pa je deo novca utrošen za hapšenje i vožnje po Vojvodini, dnevnice policiji, itd. lično pokrio. Zatim hranu koju je trošio, vodu i druge napitke, takođe mu je neko prodao, ostvario prihod, od čega je sigurno koristi imao i mali poreski obveznik, krojač neki, koji isto plaća porez, na primer. Važno je sve to. Onda novine ostvaruju veći prihod, a država PDV jer se bolje prodaju, iako doduše ne pišu o tome za šta se Hadžić tereti, nego gde je sve polno ordinirao, i koje će nadam se, ne samo da napišu koje poslove i investiciona ulaganja je koristeći povoljnosti statusa povlašćene nacije sa Rusijom realizovao, nego će da nam pokažu i fotografiju sobe u tomitom hotelu, u tojitoj banji, gde je napravio sedmo dete za koje se još ne zna. Ali će da ga nađu.

PREBIJENI LEŠEVI U KONTEKSTU MILIONA

Dakle, uporno, redom, bez obzira na sastav Vlade, svaki nabildovani provincijski glodar koji prebija po inostranstvu, ili megazločinac zbog kojeg Srbija neprestano biva razapinjana kao utočište kromanjonaca i kriminalaca gubi svaku priliku da dostigne moralni kredibilitet i vrati se u društvo normalnih zemalja, skoro svaki od takvih ima tretman humanog postupanja, obezbeđuje sebi budžetsko pokrivanje što u dolarima, što u dnevnicama policije.

I onda Dejan Anastasijević, iz nepoznatih ali naslućujučih razloga, za jednu nekada pristojnu a sada temeljno rasturenu televiziju, izjavljuje kako je to eto baš u redu da ga se Hadžića, vozika po porodicama jer će eto, to verovatno biti poslednji put jer će, verovatno, on, narečeni Hadžić, biti dugo u zatvoru. Samo što nije rekao da mu je baš žao. Hadžića.

I ZAŠTO ONDA?
I naprosto opet nema nigde nekih žrtava. Nije bilo plana da se neki tamo ljudi razbucaju. A ni ovde. Da se tamo pobiju, a ni ovde. Da se pobiju. Da se otkoste i razmeste, da se potovare, zatrpaju, otrpaju, popale, sagore, ako je i bilo posledica, nije bilo namere. Ako je bilo namere, nije bila baš tako grozna. Sada je sve u rukama pravosuđa. Mi smo čisti. Ko što smo vazda i bili. Samo sad da vidimo to sa decama i ženama. To je zanimljivo. Hadžić je u problemu zbog viška brakova i džetlega.

Pa što uopšte uhapsiše čoveka. Mogao je lepo o svom ili Modiljanijevom trošku da posećuje malo jednu malo drugu porodicu, i o svom trošku da ide na biznisfakingtripove.
Izgleda moralo se zbog svih neprijatelja Srbije pod jedinstvanim šifrovanim nazivom Međunarodna zajednica zabludelih mrzitelja svega što je Srbsko, koji nam stalno prete pa sad više ne mogu. A Hadžić se žrtvaovao za opštu stvar.
Zato je valjda u redu da ga još malo vozimo naokolo. Uz počasnu pratnju. Jer konačno, sve  je otišlo u Hag. I napokon možemo svetla lika i obraza da gledamo u još svetliju i još Obrazniju budućnost.

Kako to dobro zvuči!