Tokom poslednjeg Sajma knjiga, razvila se svakovrsna polemika o tiražima i uticajima. Ne mogu da odolim i poneku misao da podelim sa tobom, dokoni čitaoče.
Post milog Deda Bora nametnuo je, naime, jednu potpuno lažnu dilemu o značaju, ili beznačajnosti blogera, koji su obrnutim redom, svoj digitalni angažman, pretvorili u analognu stvarnost, objavivši knjigu koja je, opet zahvaljujući digitalnoj pojavi dobila, hm, analognu popularnost. Deda je proizveo kod mene potrebu da ponešto zapišem, pa ću tek malo osporiti, malo prosvetliti, i malo zameriti. Ovde, iako mi je prvobitna namera bila da kod njega komentarišem.
Da krenem redom. Znaju li ljudi ko su: Homer, Eshil, Tukidid, Vergilije, Dante, Erazmo, Servantes, Šekspir, Milton, Gete, Stendal, Dostojevski, Prust, Man, Kafka, Čehov, Sartr, Kipling, Kami, Pinčon, Beket, Hoking…?
Pretežno, da. A zašto znaju za njih? Da li su i zašto važni?
Zato što su njihove estetske, moralne, i razne druge vrline, pretočene u njihova dela, koja postoje u formi knjige. I nema potrebe da se bavim ovde analizom autorstva i kreacije tih potpuno različitih, i samo u genijalnosti sličnih ljudi.
Da li su oni uticajni, ili popularni? I u čemu je razlika? Jednostavno, uticaj se meri po proizvođenju posledica po društvo u najširem smislu reči, u moralnim i estetskim kategorijama.
Lična popularnost, s druge strane, može biti jedna od posledica, ali ne nužno. Pa, ako na primer Dostojevski nije bio popularan u svoje doba, da li je njegov uticaj mali, nikakav, trenutni?
Ako je neko čeljade popularno, da li ima i uticaj. Na primer, da li je popularna whatever osoba istovremeno uticajna. Pa zavisi od posledica koje taj uticaj ima na društvo. Ako proizvode umnožavaje moralnih kmetova spremnih na mnoga samožrtvovanja, ili recimo devojaka za ustima koje izgledaju kao da su upravo posisale žilet, to je realan trag u društvu. Taj trag za posledicu ima da će, kada devojke postanu žene, pa majke, pa bake, hirurzi ponovo imati posla da izbrišu tragove samoranjavanja, što će naravno biti veoma teško, i kako sada stvari stoje, nemoguće. Da li je to uticaj. Nesumnjivo jeste.
Međutim!
Vremenski i vizuelno, takoreći analogno posmatrana stvarnost, postaviće taj uticaj na nivo jednog jedinog trena, možda jednog meseca ili jedne godine, ili čak deset godina. Svakako jednog malog trenutka. Jer uticaj, konačno, treba razlikovati od termina koji tako zabrinjavajuće, opominjuće i peverzno Rale Milenković u “Našim danima” izgovara; целебрити.
Džordž Brajan (1778 -1840), poznat kao Beau Brummell. (Photo by Hulton Archive/Getty Images)
Hajde da vidimo ovako, znate li ko je bio celebriti u XIX veku. Ne? Evo, jedna osoba se zvala Džordž Brajan Bo Brumel (George Bryan Beau Brummell) i pronaćićete ga ovde. Osoba je bila uticajna “menjajući tok muške mode”. Nije li divan?
Zatim izvesna Marie Dolores Eliza Rosanna Gilbert of Limerick aka Lola Montez, selebriti iliti целебрити čiji uticaj i popularnost proishodi iz činjenice da je bila ljubavnica stvarno uticajne ličnosti, Franca Lista. ali pre svega po skandalu koji je povezuje sa Ludvigom Bavarskim. Koji je takođe bio stvarno uticajna ličnost.
Uticaj nije isto što i popularnost! Celebritivnost / gle kakva reč?/ nije isto što i uticaj. Jer pametno nije uvek prijatno, nije nužno zabavno, i svakako nije kič. Nije uticajno u dalekosežnosti i posledicama po društvo u celini.
I konačno, Istok, Varagić, Mooshema, Gaga…i tako redom, iako je spisak kod Deda Bora ipak predugačak, možda opet nedovoljno dugačak, i tu i tamo osporiv, /jer ne treba mešati blogere sa attention seeking&payable whores, tojest grandmothers and frogs/, jesu Dante, Šekspir, Prust, Kipling….digitalnog sveta sadašnjosti. Nesporno i neporecivo. Zbog toga što zapravo predstavljaju početak i vrh, bar kada je blog i kada je ovo govorno područje u pitanju.
I onda dolazimo do termina, komercijalno, koji bi trebalo valjda da bude opravdanje za trivijalnosti i bedastoće. Svi pisci po spisku iz “Sheme velikih knjiga”, odnosno Čikaškog kanona zapadne civilizacije, Mortimera Adlera* od Homera, do Hokinga, i ja bih dodao i do Dž. K. Rouling, komercijalniji su od svakog mučenog “uticajnog i komercijalnog” celebritija. Jer, komercijalni uspeh narečene Zoranahh je bitan i postojeći samo njenom izdavaču, i samo njoj. On je inače šire posmatrano društveno beznačajan, i sam tiraž koji oličava komercijalnost je jednako beznačajan kao i tiraž tabloida. I zato što je njihov uticaj istovetan. Uprkos brojevima koji mogu biti zapanjujući. To su samo zvona i praporci koje spominje prvi prosvetitelj, Dositej Obradović.
Ako još niste razumeli o čemu je reč, onda da vam kažem i to da je Mao imao tiraž od preko 800.000.000 knjiga. Razumete?
* Iz epiloga Dorenovom delu “Reforma obrazovanja: otvaranje američkog uma” (Njujork, 1988, str.318-350)
l
No Comments