Izbegavao sam da pogledam tu fotografiju tog jadnog nesrećnog mrtvog deteta na peščanoj plaži Turske. I danas sam pogledao. I mislim da, ipak, zaista je trebalo objaviti to. Zaista Evropa treba da vidi kakva je to politička elita uzjahala Evropu, kakva je to elita evropske civilizacije 21. veka koja ostaje nema pred crnim tegobnim kričućim talasima nesrećnika. Ne zato što ih ne prima u svoje udobno dvoršte sa pokošenom travom i pravilno raspoređenim garniturama za sunčanje i ispijanje koktela , već zato što ništa nije učinila da se kidanje, krvarenje i sveopšta odvranost koju živi arapski svet, spreči, i konačno prekine. Zato što su političari udubljeni u sopstvenu komotnost, a građani u lične krizne strahove, jednostavno poverovali da Mediteran ne znači “Usred zemlje”, nego “Granica zemlje”.
E pa nije. GrčkoLatinska Evropa, survava se u to isto jezerce, taj isti Mediteran. Leševi koje more izbacuje samo su druga prikaza moralne truleži. Tokom istorije, razrešenje se tada bar privremeno, i bar na prvi pogled, završavalo giljotinom.
Ticijanova Otmica Evrope.
Sada smo možda mutatis mutandi, došli do trenutka kada će se mitološka priča po kojoj je Zevs oteo Evropu iz Fenikije i preneo na Krit odvijati u obrnutom smeru. Možda će se Evropa vratiti kući, a ovaj kontinet nastaniti neko ko ga zavređuje?
Jer dok građani Evrope ne budu direktno ugroženi, giljotine neće biti. Do sledećih Evropskih izbora. A tada će se giljotina pojaviti u vidu fašističke nacionalističke, rasističke desnice koja će pokušata da ponovo, i ovaj put na jedan zastrašujući način, preuzme Evropu.
Mark my words.
Edit: 06. 02. 2017.
Ovaj tekst je objavljen 2015. godine. U međuvremenu, desilo se sve što se desilo, uključujući Džefersonijanski obrt u Americi, kojim se globalizam / sloboda svima u svetu/ zamenjuje slobodom “nama unutra”. Sledeće podsećanje će biti nakon izbora u Francuskoj.
No Comments